Život sa ekcemom

Šta je ekcem? Ekcem ili dermatitis je upalna bolest kože (derma-koža, titis-upala). To je jedna od najčešćih i jedna od najneprijatnijih bolesti kože. Oko 1 od 3 ljudi je u svom životu imalo bar jednu epizodu ovog oboljenja kože. U prvoj fazi bolesti  koža je crvena, suva, hrapava i najčešće svrbi. U kasnijoj, i opasnijoj, fazi nastaju kraste, bolne pukotine, plikovi iz kojih curi tečnost. Zgog narušenog integriteta kože, poremećena je njena osnovna zaštitna uloga, te lako može doći do infekcije koja se može proširiti i na dublje slojeve kože.

Dva najčešća tipa ekcema su atopijski i kontaktni dermatitis.

Atopijski dermatitis je hronična bolest kože. To je najčešća vrsta ekcema od koje boluje oko 5% ljudi. Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje burnijim reagovanjem na različite stimuluse iz spoljašnje sredine. Često kod ovih ljudi u porodici ima naslednih alergija, astme, preosetljivosti na deterdžente, hemikalije, životinjske dlake, jaja, mlečne produkte…

Bolest najčešće počinje u ranom detinjstvu i postepeno slabi ili čak potpuno nestaje u pubertetu. Uglavnom se lokalizuje na unutrašnjoj strani laktova, kolena, zglobova i oko vrata. Koža je suva, iritirana, upaljena. To je benigno, nezarazno oboljenje. Postoje periodi remisije-potpune sanacije svih znakova i simptoma, mirna faza. I postoji period egzacerebracije – povratka i pogoršanja svih parametara. A često, naročito kod dece, zbog svraba i češanja, bakterije naseljavaju ekcem što dodatno komplikuje tok bolesti i lečenje.

Lečenje:

-ukolio je genetsko, edukacija pacijenata i izbegavanje takozvanih “okidača” ekcema,

-korišćenje emolijentnih krema, u mirnoj fazi, koji stvaraju film na koži i čine kožu hidriranom,

-koristiti uljane kupke koje ne isušuju kožu,

-u fazi pogoršanja lekar će uglavnom prepisati kreme sa kortikosteroidima za kratkotrajnu upotrebu,

-u težim slučajevima prepisuju se imunosupresivi, oralni kortikosteroidi,

-antibiotici, ukoliko dodje do infekcije,

-antihistaminici, za ublažavanje svraba.

Kontaktni dermatitis je sličan atopijskom dermatitisu, ali nema genetskog nasledja. Može da nastane kao alergija na neke supstance, nikal (veoma često se nalazi u nakitu), latex, parfem, odeću (vunenu, sintetičku…), ili biljke. Može da nastane i kao iritacija na hemikalije, deterdžente, sapune, izbeljivače… Lečenje je preventivno – izbegavanje faktora koji izazivaju ekcem. I nega kože.

Na našem tržištu postoji veoma kvalitetni proizvodi za negu kože sa atoijskim dermatitisom. To su uljane kupke i kreme i balzami koji koži vraćaju lipide (La roche-posay, Uriage, Bioderma, Eucerin, Svr…). Veoma je važna nega kože, naročito u progresivnoj fazi, čak i ako ne možete da priuštite neke skuplje i kvalitetnije preparate, koristite neke koji su pristupačniji. Koristite kreme sa pantenolom, ureom, nevenom, kupke od ovsenih pahuljica, hidrirajte kožu bar dva puta dnevno.

Ključne stvari za život bez ekcema:

-Izbegavanje hrane koji su poznati kao alergeni (gluten, jaja, mleko), izbegavanje rafinisane hrane, šećera, hrane sa pojačivačima ukusa, sa aditivima… Što manje “upakovane” hrane, što više prirodnih namirnica, voća i povrća.

-Korišćenje uljanih kupki uz ograničenu dužinu kupanja ili tuširanja. Korišćenje emolijentnih krema i balzama za negu koji koži vraćaju lipide, obnavljaju zaštitni sloj, smiruju zapaljenje kože i svrab.

-Uvodjenje probiotika u ishranu, kao i fermetisane hrane, koja nadoknadjuje dobre bakterije, jača imuni sistem i smanjuje učestalost pojave ekcema.

-Suplementi glutamina imaju pozitivan efekat na imuni sistem, oblaže creva, ublažava simptome alergije i važan je za stvaranje prirodnog ovlaživača kože.

-Suplementi kao kurkumin, omega 3,imaju antioksidativno dejstvo, smanjuju upalne procese. Omega 3 masne kiseline su važan sastojak kože, i uzimanjem ovog suplementa pomažete Vašoj koži da izgradi lipidnu barijeru i da održi hidriranost.

-Izbegavanje stresa, jer se kod atopičara svaka stresna situacija odražava na kožu. Čitajte knjige, opuštajte se, družite se…

–Podrška porodice utiče na emocionalno zdravlje, samopouzdanje…naročito je bitna za decu.

Ukoliko imate ekcem, morate naučiti da živite sa tim. To nije nešto zbog čega bi trebalo da patite, da se izolujete, da gubite samopouzdanje. To Vas ne definiše. To samo znači da morate više nego drugi da pazite na ishranu, način života, i negu kože. Uvek gledajte i neke dobre strane Vašeg ekcema, pomoći će Vam da živite zdravo, da se zdravije hranite i ojačaćete snagu volje. A to će Vam koristiti u životu. Naučite i Vašu decu tome. Prihvatite ekcem kao deo svog života.

B12 - životna energija!

Da li ste nekad pomislili da Vam treba vitamin B12? Nikad? Da li osećate umor, iscrpljenost, manjak energije, nesvesticu, glavobolju, zujanje u ušima, gubitak apetita. Možda Vam nedostaje B12.

Naš organizam ne može da sintetiše vitamin B12, tako da ga moramo unositi putem hrane. B12 se nalazi u namirnicama životinjskog porekla -mesu, jajima, mlečnim proizvodima, školjkama, ribi… Kada se unese u organizam, dolazi do želudca, tu se luči unutrašnji faktor koji je neophodan za resorpciju vitamina B12. Unutrašnji faktor služi kao “nosač”, koji će da prenese B12 do creva, gde se nalazi receptor za njegovu resorpciju. U organizmu se deponuje u jetri, a zalihe se mogu cuvati 3 do 5 godina.

Vitamin B12 ima veoma važnu ulogu u organizmu. Vazan je izvor energije za čoveka, pomaže u stvaranju DNK, nerava (mijelinskog omotača) i krvnih ćelija. Nepohodan je za normalno funkcionisanje mozga i imunog sistema. Dobar je za srce, jer smanjuje nivo homocisteina. Visok nivo homocisteina je povezan sa kardiovaskularnim bolestima. Podize energiju u organizmu, zbog toga se preporučuje sportistima. Kod ljudi koji su na hemoterapiji dolazi do uništavanja ćelija želudca, te im se preporučuje da uzimaju megadoze vitamina B12, koji je izuzetno važan kod ljudi koji imaju kancer.

Kako dolazi do nedostatka ovog vitamina u organizmu? Pre svega, vegani i vegeterijanci, koji ne jedu namirnice životinjskog porekla, su u riziku. Iako savremena istraživanja tvrde da vitamin B12 sintetišu bakterije, i da se tako unosi u organizam, standardna medicina ipak savetuje veganima da unose B12 u vidu suplemenata. Ljudi čije ćelije želudca ne luče unutrašnji faktor, koji je neophodan za apsorpciju B12, ne mogu ga apsorbovati. Oni oboljevaju od perniciozne anemije, i neophodno je parenteralno da dobijaju B12 kako bi ga nadoknadili. Kod ljudi starijih od 50 godina, često su oštećene ćelije želudca, tako da se i kod njih javlja problem pri apsorpciji vitamina B12. Takodje stariji ljudi piju više lekova, a neki od njih mogu smanjiti količinu B12 u organizmu, metformin, antikonvulzivi, metotrexat, a i dugotrajna upotreba antibiotika smanjuju B12 u organizmu. Kod ljudi koji piju puno lekove za suzbijanje lučenja želudačne kiseline, kao što su inhibitori protonske pumpe, takodje u manjoj meri mogu da apsorbuju ovaj vitamin, jer se suzbijanjem lučenja želudačne kiseline, smanjuje i lučenje unutrašnjeg faktora. Ljudi koji imaju digestivne bolesti, kolitis, kronovu bolest, celijakiju…imaju često deficit vitamina B12.

Prvi simptomi nedostatka vitamina B12 su veoma nespecifični. To su umor i iscrpljenost, manjak energije, letargičnost, nedostatak daha, nesvestica, glavobolja, zujanje u ušima, manjak apetita. Kasnije nastaju specifičniji simptomi žuta prebojenost kože, bolni i crveni jezik, ulceracije u ustima, problemi sa hodom, problemi sa vidom, promena raspoloženja od depresije do psihoze, simptomi demencije. Često se dešava da se deficit vitamina B12 zameni sa demencijom jer se javlja kod starijih ljudi i dovodi do gubitka memorije, dezorijentisanodti i problema pri mišljenju, a to su i simptomi demencije.

Vitamin B12 je naziv za grupu vitamina poznatu pod nazivom kobalamin. Postoje četiri tipa kobalamina:

-metilkobalamin

-adenozilkobalamin

-hidroksokobalamin

-cijanokobalamin.

Metilkobalamin i adenozilkobalamin su najaktivnije forme vitamina B12. Hidroksokobalamin je sintetisan kao oblik koji se primenjuje injekciono. Cijanokobalamin je jeftiniji oblik vitamina B12, i kao takav, se nalazi u većini suplemenata za nadoknadu B12. Adenozilkobalamin je veoma skup i retko se nalazi u suplementima, te ako uzimate neki B12, gledajte da to bude neki aktivniji oblik, kao sto su metilkobalamin i adenozilkobalamin.

Vitamin B12 je neophodan za zdravlje ljudi. Ne samo da podiže nivo energije u organizmu, već utiče na normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, mozga i nervnog sistema, kosti, zglobove, imuni sistem. Kada unosite B12, unosite životnu energiu!

Hrana i lekovi

Kako treba popiti lek? Pre jela, posle jela, sa vodom ili jogurtom, sa sokom… I kako hrana utiče na lekove?

Lek je, uglavnom, najbolje popiti sa vodom, u stajaćem ili sedećem položaju. Ukoliko je bitno da se pije na prazan stomak, farmaceut to treba i da Vam napomene. Hrana interaguje sa lekovima na različite načine. Na nivou resorpcije, bioraspoloživosti ili na nivou izlučivanja, pri cemu se može povećati ili smanjiti koncentracija leka u krvi. Tada nastaju neželjeni toksični efekti leka ili izostanak terapijskog efekta.

Koje su to najčešće interakcije lekova sa hranom?

Antibiotici – često interaguju sa kalcijumom, magnezijumom, kazeinom iz mleka. Naročito antibiotici iz grupe tetraciklina (doksiciklin) i hinolonski antibiotici ( ciprofloksacin) sa mlekom stvaraju nerastvorne komplese i smanjuju njihovu resorpciju. Takodje, antibiotik azitromicin treba izimati na prazan stomak, jer kad se uzima sa hranom smanjuje mu se bioraspoloživost za 43%.

Statini – lekovi koji snižavaju holesterol, ukoliko se uz njih konzumira alkohol moze dodatno oštetiti jetru. A sok od grejpfrutadovodi do povećanja statina u krvi i do potencijalno opasnih efekata.

Varfarin – lek za razredjivanje krvi ne bi trebalo uzimati sa zelenim povrćem (spanać, brokoli, kelj…) jer sadrže puno vitamina K koji učestvuje u koagulaciji, te može poremetiti efikasnost i bezbednost terapije varfarinom.

Antidepresivi (MAO inhibitori) – ne bi trebalo kombinovati sa hranom koja sadrži tiramin, kao sto su sirevi, crveno vino, jogurt, dimljena hrana, suvo voće…) jer mogu nastati opasne hiertenzivne krize.

Analgetici i antipiretici (ibuprofen, aspirin, diklofenak, meloksikam…) – uvek uzimati nakon obroka jer dovode do oštećenja sluzokože želuca koja može biti veoma opasna kod dugotrajne terapije. Paracetamol ne treba uzimati sa alkoholom jer može nastati oštećenje jetre. Coca-cola dovodi do pojačane resorpcije ibuprofena i samim tim mu pojačava dejstvo.

Antihipertenzivi – ukoliko pijete lekove za snižavanje krvnog pritiska, trebalo bi  smanjiti unos hrane koja sadrži veću količinu natrijuma (kuhinjska so, mineralne vode, supe iz kesice, razni dodaci jelima…).

Antihistaminici – imaju bolju resorpciju ukoliko ih uzimate na prazan stomak. I nemojte ih kombinovati sa alkoholom jer povećava pospanost.

Bronhodilatatori (teofilin) – ukoliko se uzimaju sa masnom hranom pojačava im se dejstvo. Suprotno tome, kad se uzimaju sa ugljenim hidratima imaju slabije dejstvo. Alkohol povećava negative efekte bronhodilatatora. A kofein im pojačava dejstvo i zajedno imaju ekscitatorni efekat na centralni nervni sistem.

Digoksin – uzima se na prazan stomak jer hrana bogata vlaknima smanjuje njegovu bioraspoloživost i može dovesti do izostanka terapijskog efekta. Takodje treba izbegavati senu i kantarion. Glicirizin, koji se nalazi u nekim slatkišima, može dovesti do iregularnih otkucaja srca i infarkta.

Vazodilatatori (izosorbdinitrat, mononitrat, nitroglicerin…) – alkohol može dovesti do pojačane dilatacije krvnih sudova i opasnog sniženja krvnog pritiska.

Benzodiazepini – alkohol pojačava sedaciju i pospanost.

Bisfosfonati (alendronat, ibandronat…) – lekovi za lečenje osteoporoze, uzimaju se na prazan stomak, sa velikom čašom vode. Nakon toga, 30 minuta treba stajati, šetati, sedeti. Nikako ne smete biti u ležećem položaju, jer ako lek ne prodje potpuno kroz želudac, mogu nastati veoma opasne ulceracije jednjaka.

Ono što sigurno znamo da alkohol, koji je sam po sebi štetan, nikako ne konzumirati sa lekovima. Grejpfrut dovodi do inhibicije nekih enzima jetre, a kako se većina lekova metaboliše upravo ovim putem, tako grejpfrut najčešće menja efekte lekova. I uvek pitajte farmaceuta za savet!